6.6.10

Obična ljubavna pesma













Opet mi odlaziš u ovoj kišnoj noći,
nebo plače zbog tebe i mene,
znam da ne bih smela, ali ipak ću moći
da izrazim topla osećanja žene.

Najlepše pesme nastaju s tugom,
tom pratiljom vernom svake moje veze,
pozdravljam se s tobom kao s drugom,
al' znamo da to je tako bezveze.

Zato bolje da pozdrava nema,
manje boli, lepše ostaje sve,
u čemu je tajna, kad tajne nema
i zašto reči ostaju prazne?

Ne pišem pesme samo zbog rime,
u njima samo pronalazim spas,
želim zvati sve što ima ime
želim zvati tebe, želim zvati nas.

Sad već ona reč, što već glupo zvuči;
ljubav, šta je, kad je gluva, drema?
Zašto me baš ona uvek muči,
kad i kad je ima, kao da je nema?

Svi rastanci s tobom uvek pesme pišu,
u svake već dodam gorke kapi suze,
zašto najlepše reči ne mogu da dišu
da dišem za tebe od života duže?

6 comments:

Kajzer Soze је рекао...

Možda si iz džungle,ali imaš osećaj za stih :).

Kreativna dušica је рекао...

Mmm...divna pesma!
"Najlepše pesme nastaju s tugom,
tom pratiljom vernom svake moje veze"

Živa istina! Bez tuge i sete, ni pesme ne bi bile tako lepe.

Retka Zverka је рекао...

A ova strofa je moj favorit:

"Sad već ona reč, što već glupo zvuči;
ljubav, šta je, kad je gluva, drema?
Zašto me baš ona uvek muči,
kad i kad je ima, kao da je nema?"

Mnogo dobrih sažetih pitanja u malo reči. :)

Džunglica је рекао...

Hvala, Zverilo. Takođe, ta strofa...ah!

sopran87 је рекао...

Pravo da ti kazem ovo nije ni najmanje obicna ljubavna pesma, ovo je jedna od lepsih pesama koje sam procitao. Jako mi se svidja, jako je lepa i bas me je uvukla u pricu. Prosto sam je osetio. Svaka cast.

Džunglica је рекао...

@sopran87, hvala i, jeste, obična je mnogo :)

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger