4.2.11

Upravo sam se izjasnila kao idealista

Moj život je satkan od ideala. Ideali su ono što pokreće strasti. Strast je ono što pokreće mene. Možda me mnogi neće razumeti pa ni on. Ako se, u realnom slučaju ne nalazimo na istim talasnim dužinama, tek onda ne. U idealnom slučaju smo tu zajedno.

Realno je prizemno. Idealno sam ga videla. Idealima sam ofarbala fantaziju nepoznatog. Idealima otkrivam strasti.

Strasti pokreću učmale talase do visokih amplituda. Ali to sam ja. I možda svi. Borim se protiv monotonije i bezličnosti. Radije bih stalno da ponirem i letim. Teško za objasniti. Prosto osećaj da si živ. Izvanzemaljska sreća i osećanje sopstvenog tela.

Trčanje za idealima je uzbudljivo. Osećaj napustiti ih i odustati je bolan. Ne boli kad se suočiš sa realnošću. Ne! Upravo osećaj prestati trčati i vijati ih je neizdrživ. To je energija mog postojanja.

Pitam se i da li realnost dozvoljava pokretanja glupe bezlične linije sa mrtve tačke do visina i ponora? Postoji li realnost koja može da nas dovoljno digne i dovoljno spusti da osetimo da letimo, i osetimo kako smo odjedanput ostali bez krila?

Zar to ne bi trebali da rade ideali? Da li su oni nestvarni, ili se samo plašimo da ih sledimo? Evo, ja se ne plašim. Ja ih sledim. Mnogi su skeptični po tom pitanju, mnogi ne znaju i ne žele da se suoče sa njima. Šta će mi nešto što nije realno? Zaista. A, šta će mi život bez ideala? Za šta da živim ako ne mislim da ću jednog dana da ih stignem?

22 comments:

deda је рекао...

Nisi jedina, veruj mi.
I da , postoji realnost koja moze da nas digne, ne samo da osetimo da letimo, vec da zaista poletimo.

Teznja, ideali, nada, optimizam, rad.

ТоМЦаа је рекао...

Ја не знам шта бих на ово рекао јер нисам сигуран чему тежим, чему се надам, шта је то за чиме јурим и да ли уопште јурим или само умишљам... И не знам шта ме тера да летим, али колико често падам, нешто сигурно има.

SMiliCa је рекао...

A ko behu oni divi,
koji su te ojačali,
koji su ti krila dali?
To bejahu IDEALI (J.J.Zmaj, Svetli Grobovi)

Definitvno treba slediti ideale :D

Milja Lukic. Tu i tamo је рекао...

Naravno da treba slediti ideale, inače ništa ne bi imalo smisla.
Slogan iz šezdesetih: Budimo realni, tražimo (ne)moguće!

sopran87 је рекао...

Najbolje od svega je sto ideale nikada ne mozemo dostici, ali ce nam put ka tome biti veoma zanimljiv. Ideali postoje samo da bi nam dali smisao dalje borbe,sto je po meni savrseno...

Стефан Јањић је рекао...

Идеали су лепи у оном тренутку у ком се налазиш али их не треба везати вечно за себе јер могу да представљају терет. Човек временом промени начин размишљања и не мора да вуче старе идеале као кофере за собом. Последња реченица је суштина живота :)

jungle queen је рекао...

@Dedabore, dobro ti došao i zvanično :) Lep komentar, uliva nadu i optimizam, kao što si rekao ;)

@Tomcaa, šapnem ti ja ;) Ono čemu težiš i zbog čega padaš, to su ideali ;)

@SMilice, ti i Zmaj ste nešto u rodu, je l' da? :) Sjajan citat.

@Miljo, šta ti je hippie generacija, i bili su srećni ;)

@Sopran, naravno, slažemo se. Da dodam još citat sjajnog Konfučija: "Put je cilj" :)

@Stefane, vidiš kako ti znaš ;) Pređeš na drugi pa osvajaš drugi :) Šala mala, ne moraju da budu stari ideali, ali odustati od njih bi bio smrtni greh :)

Mara Q је рекао...

Kud' bismo bez njih?! Imaju ih svi... samo ih različito zovu, i umeju da ih prepoznaju ili ne. No, tu su oni ipak. :)
Nice one, J.!

jungle queen је рекао...

@Maro, verovatno se neki ljudi ne udubljuju u te stvari. Nisam sigurna da ih svi imaju...
Tnx, MQ :))

sretno dijete је рекао...

Ja bih sad otisao na pusto ostrvo da zivim. Samo da imaju prikljucak za internet...

Gospodar Nevremena је рекао...

Najbezbolnije je ceo život težiti jednom istom idealu. Najveće je zadovoljtvo dok se njemu teži, dok ga tražiš i imaš motiv. Onda kada ga dostigneš, postaješ bezvoljan ili se razočaraš. Jer to više nije ideal. Zato je ideal nedostižan. On je plod tvoje mašte i kao takav u stvarnosti ne postoji. Tu nastaje veliki problem, sve dok sebi ne postaviš novi cilj...i sve tako...ali to već sve znaš, zašto da bespotrebno tupim?
Sjajan tekst Džangl, sve pohvale!

jungle queen је рекао...

@Dijete sretno, hehe, javi ako nađeš i pusto ostrvo :)

@Gospodaru, hvala na komplimentu. :) Da, ideal je plod naše mašte. ALi ako dostignemo bar nešto približno tom idealu, biće to veliki uspeh, zar ne? Rekoh, za mene je put cilj :)

Retka Zverka је рекао...

Većini ljudi su prepuna usta ideala, a slome se na prvom iskušenju da pođu prečicom. Veoma zanimljivo je posmatrati ljude koji deklarativno bivaju vođeni idealima, a u zbilji neretko pokazuju svoje prljave kolaboracione sposobnosti sa moralnim patuljcima, čime postaju njihovi integralni delovi.

jungle queen је рекао...

@Zverčice, pretpostavljam da si realista po opredeljenju? ;)

Retka Zverka је рекао...

@Jungle, nisam opisivala sebe u prethodnom komentaru. A, i nisam ništa.

jungle queen је рекао...

@Zverinje, nisam ni mislila da si sebe opisala u prethodnom komentaru, otkud ti to? Opisala si ljude koji lako odustanu od svojih ideala, pa sam nekako zaključila da si radije realista, ali ako kažeš da nisi nijedno ni drugo prifaćam ;)

Sophie је рекао...

Čitala sam neke tvoje prethodne radove i nekako mi se ovaj najviše dopada, verovatno jer se očajno pronalazim u njemu ili neki osećaj sličan tome. Samo se bori za svoje snove, jer iako ih ne ostvariš znaćeš da nisi kukavica koja je odustala u startu, znaćeš da si živela za svoje ideale. Na kraju krajeva put do cilja može da te usreći više nego sam finish :)

jungle queen је рекао...

@Sophie, dobro mi došla! Hvala na komplimentu, e, to odustajanje, kao što sam napisala najviše boli. Slažem se s tvojom poslednjom rečenicom. :)

Marko је рекао...

Sjajan članak! Kratak i jasan, takođe.

jungle queen је рекао...

Hvala, Marko :)

daso је рекао...

e ovo je "moja" Saska.... Polako ulazim u srz tvog' bica ... Sve si mi bliza :-)

ТоМЦаа је рекао...

Дај посети више тај сајт о хемороидима, да више ови анонимни не спамују ;)

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger